Buđenje iz mrtvih

Priča filma “Buđenje iz mrtvih” događa se početkom bombardovanja Beograda, marta 1999. godine, ali istovremeno prati dešavanja i u još jednom srpskom gradiću. Četrdesetogodišnji Miki, neostvareni pisac i razočarani docent na Katedri za umetnost, obeshrabreni demokrata i otpušteni kolumnista tiražnih dnevnih novina, izlazi iz vlastitog groba i ulazi u vlastiti život. Obilazi svoju porodicu u Beogradu, starog, na smrt bolesnog oca u malom gradu u kome je rođen, prijatelje, ljubav iz mladosti, i kroz kontakte i priču sa njima oslobađa i njih i sebe, vlastitih iluzija.
Ono što nije uspeo godinama “za života” pokušava da obavi kao mrtvac, tokom 48 časova, ne bi li na neki način, “post mortem”, spasao obraz vlastite sredine i plemena, ne misleći pritom mnogo o sopstvenom. Čitav taj posao obavlja brzo, nespretno i prilično umazan mastilom i krvlju, ali sa “čistom savešću” bića koje se posle čitavog života oklevanja, kolebanja i sumnji, opredelilo za akciju. Vraća se u vlastiti, udobni, mirni, topli i sigurni grob, da provede vreme preostalo do kraja jednog pogrešnog i opakog sveta.