Gde cveta limun žut

Krajem 1916. godine, u drugoj godini Prvog svetskog rata, početog napadom moćne Austrougarske carevine na malu Kraljevinu Srbiju, srpski narod, njegova vojska i država našli su se pred najvećim iskušenjem u ukupnoj svojoj istoriji. Na Srbiju su krenule združene armije carevina Austro–Ugarske, Nemačke i Bugarske.Braneći svaki put, svako brdo, svaku rečicu, kad su svako selo, svaka zaravan, svaki prevoj postajali istorijske kote, Srbija se, uzdajući se u pomoć saveznika, s vojskom, državnim ustanovama i silnim izbeglim narodom našla na Kosovu, preostalom slobodnom delu svoje teritorije. Tu je svaka dalja borba postala nemoguća, pa su se srpska vlada i srpska Vrhovna komanda, izbegavajući kapitulaciju, odlučile za jedini, sudbonosan, ali u isto vreme i časni poduhvat da srpska vojska, srpska država i dotle izbegli narod napuste svoju državnu teritoriju i da se u više pravaca, po najvećoj zimi, povuče preko neprohodnih gudura Arbanije i preko dela besputne južne Crne Gore ka Jadranskom moru, u susret saveznicima. I srpski narod i srpska vojska bili su iscrpljeni, na ivici ljudskih snaga, izgladneli i slabo odeveni. Bio je to jedinstven poduhvat u istoriji, da jedna država ode u emigraciju. Bilo je to nezapamćeno spašavanje nacionalne časti, veličanstveno po poduhvatu i po velikim žrtvama strašno. Najstrašnije u I Svetskom ratu. Mučeništvo srpskog naroda u marševima za opstanak naroda I njegovo oslobođenje steklo je divljenje slobodnog sveta za Srbiju i Srbe. “Blagoslovena da si, zemljo, koja si ih ovakvim rodila!” – pisale su novine sveta.Došavši saveznicima na Krf, Srbi su sve svoje patnje saželi u pesmu čežnje Tamo daleko. Ovaj stradalni srpski podvig od pre devedeset godina tema je našeg filma Gde cveta limun žut.